U petak, 28.januara, u Narodnoj biblioteci Smederevo, održana je dodela nagrada učenicima čiji su literarni radovi ocenjeni kao najuspešniji na 9. Svetosavskom literarnom konkursku.
Prvo mesto u kategoriji učenika srednje škole osvojio je učenik Tehničke škole Smederevo, Palić Dušan 4/3, mentor Ivanović Lidija.
Na ovogodišnjem takmičenju pristiglo je 89 radova, od kojih je samo 18 nagrađeno.
Rad koji je učenik Palić Dušan napisao, možete pročitati ispod:
Путује без пута и пут се за њим рађа
Небо су одавно прекриле свеће небеске. Последње лишће на брези се увило, једва видљиво од копрене кише. Јесени, кончару зиме и хладноће, долази крај.
Аранђел ,седи удовац нагнут над дукатима који сијају на одсјај свеће као Сунце, мисли: ,,Болест ми одузе жену ,а мене ће зима.”
Мисао не сврши , а неко на врата залупи.
Аранђел стави бљештаве дукате у недра, поред срца и завика: ,,Ко лупа!”
Глас крут и уморан одговори: ,,Киша пада и неће стати. Ја Вас молим за заклон и мало хлеба.”
,,Он жели мој новац!” , пројури као пастув мисао, али друга лака и нежна је заузела њено место.
,,То је само путник. Пусти га у кућу и подели оно мало што имаш.”
Аранђел послуша и отвори врата. Пред њим се не нађе никакав разбојник, већ старац, као и он, покисле кабанице из које је вирила седа брада и кукаст нос.
,,Бог ти помогао” , рече прилика.
,,Да , да. ‘Ај улази!”
Завежљај дуката жари Аранђелово срце.
Госта, Аранђел, одведе право у подрум.
,,Ево твоје собе. Саћу ти и сламу донети.”
Кад је изашао по сламу, киша је из каса прешла у галоп. Капи су га ударале по старости изораном лицу. Брзо је радио , и још брже, сетивши се да је путника оставио самог.
Напипа дукате у недрима. Горели су под његовим додиром.
Мисо о путниковој самоћи га прекине и брзим кораком се спусти са таванице штале, а на дну га дочека сиктање.
Дугачка као и он сам, змија спремна за напад га је гледала стакластим очима.
Аранђел се није плашио, већ баци сено и засуче рукаве.
,,И ти ‘оћеш моју пару!” , повика он и баци се на зло.
Магла се спустила на старчеве очи. Зло би га појело да се путник не појави и отера змију.
Кад змија побеже, из Аранђела прсну скривен завежљај и као што поље прекрива смиље тако су и дукати прекривали под штале.
,,Бог ти помогао.” , рече путник.
Аранђел окрете главу ка галсу али магла, бела као млеко, му стоји пред очима.
,,Слеп сам” , говорио је он, пузећи на све четири, трагајући за дукатима.
,,Слеп си био одавно.” , одговорио је путник, ,,Мало злата што имаш те заслепело.“
,,Помози ми. Слеп сам.” , понављао је он.
Не желећи да му помогне путник по друмовима, први Архиепископ, некадашњи принц, напусти слепчеву кућу и оде крочити нове путеве под месечевом ватром.
Име и презиме ученика: Душан Палић
Разред: IV/3
Школа: Техничка школа Смедерево
Име и презиме ментора: Лидија Ивановић